Glamur Sa Ukusom Istoka

Priča o različitim društvenim klasama važna je dimenzija ovog filma. Rituali bogatih asociraju na siže najčuvenije bajke svih vremena – Pepeljuge.

Iako se uveliko polemiše o tome da li film Crazy Rich Asians predstavlja krem Azije iz previše evropske, odnosno američke perspektive, činjenica je da ovo ostvarenje obiluje elementima koji zavode gledaoce sa svih meridijana. Svi elementi dobrog zapleta su tu. Ključni sastojci za priče poput ove su spletke, niske strasti i - naravno - novac. Utisak je da se ni sam Kevin Kvan nije nadao ovakvom uspehu kada je napisao roman Crazy Rich Asians. Moguće da je izgubio iz vida jednu činjenicu. Džet-set je oduvek intrigirao svet i ne postoji revolucija u globalnim vrednostima koja to može da promeni.

Evropsku finansijsku elitu gotovo svaki čitalac dnevnih listova zna napamet, američka nam je poznata i kroz realnost i kroz fikciju, Rusi su sa svojom rijaliti armadom pre nekoliko godina pokazali koliko bahati mogu da budu i, logično, red je došao na Azijate. Naslov bestselera koji je ubrzo ekranizovan tako treba i čitati. Ne ludi i bogati, već suludo bogati. Jer, gde je previše novca, tu je i mnogo ludila. Film koji je nadmašio uspeh knjige, što se gotovo nikada ne dešava, do sada je zaradio više od 150 miliona dolara. Režirao ga je Džon M. Ču, a u samu produkciju uloženo je trideset miliona dolara.

Suze i dijamanti

Gledaoci su suočeni sa nestvarnim kadrovima koji uokviruju više nego tipičnu ljubavnu priču. Naizgled, zaplet je banalan.  Profesorka ekonomije, kineskog porekla, u vezi je sa Nikom koji je, evo povoda za napetost, nestvarno ili suludo bogat. Verenik iz snova (iliti najpoželjniji neženja kontinenta, očito da svaki kontinent ima svog) odvodi je u rodni Singapur, što je zapravo okidač za ono što se udžbenički naziva dramskom radnjom. Voljeni muškarac je privlačan u svakom smislu, što ga čini metom čitave horde žena koje baš u njemu vide ispunjenje svog sna. Ili životnog plana.

Iako se uveliko polemiše o tome da li film Crazy Rich Asians predstavlja istočnjački krem iz perspektive koja je previše evropska/američka i bez sluha za specifičnosti jednog drugačijeg mentaliteta, činjenica je da ovo ostvarenje obiluje elementima koji zavode gledaoce sa svih meridijana: raskošne vile, privatni avioni, napadni snobizam, egzotične destinacije, visoka moda, lifestyle koji ne poznaje ograničenja. Film doslovno uvodi publiku u svet snova što pojačava dilemu koja ga prati od početka - Šta je u svemu tome specifično azijsko? U čemu je ta specifičnost koja azijsko ludilo čini drugačijim od ludila Upper East Side-a u Njujorku ili francuske Nice? Odnosno, da li je Adele Lim, rođena u Maleziji, ali školovana u Holivudu, gde je i bila najangažovanija, svet najviše kaste ovog podneblja, lišila njegovih posebnosti?

Za uspeh filma, zvanično definisanog kao romantična komedija, to je možda dobro rešenje. Crazy Rich Asians su rađeni sa idejom da ostvare komercijalni uspeh i to su i postigli. Da su likovi više lokalizovani u skladu sa sopstvenom geografijom, istorijom, i, na koncu konca - duhom, možda ne bi bili zabavni gledaocima i sa Istoka i sa Zapada. Možda ne bi bili ni razumljivi. Ovako, imamo atraktivnu dinastičku priču. Jer, prva rečenica rimejka kultne serije Dinastija, koja je osamdesetih godina prošlog veka zaludela svet, baš istim stvarima koji Azijate čine zanimljivim počinje rečenicom: “Svetom vladaju dinastije - Trampovi, Mardokovi, Karingtonovi…” Jutarnji pregled vesti na najčitanijim portalima worldwide potvrđuju istinitost ove fraze. Život bogatih ljudi nikada neće prestati da bude interesantan upravo zbog toga što je većini nedostižan. Stoga je bilo sasvim očekivano da posle Evrope (Budenbrokovi), Amerike (Dinastija, Dalas), Australije (Povratak u Idn) i Azija potvrdi da joj raskoš i sve što je prati nisu strani.

Drama po meri sveta

Ipak, i u romanu i na filmu nisu izostavljeni makar sporadični detalji autentičnosti podneblja. Počev od brze hrane na ulicama Singapura do klasnih predrasuda i tradicionalnih pravila. Sve ostalo je razumljivo na svim jezicima - mehurići tek otvorene boce šampanjca, prvi redovi na modnim revijama, nakit od čijeg bleštavila može da se oslepi. Azijski prefiks samo je pojačao znatiželju za onim što inače fascinira svet. A koliko je zaista azijski manje je bitno u odnosu na ludu zabavu koja je glavna sintagma u svakoj drugoj kritici o ovom ostvarenju. Glamur je glamur - tvrde oni koji su zadovoljni onim što su odgledali. Koliko je sve to istočnjački, pitanje je iz drugog tabora. Ali, ruku na srce, romantične komedije su oslobođene društvenog angažmana, dokumentarnosti i obaveze da budu uverljive.  

Tekst: Milan Nikolić